Ako nemaš dovoljno mesta za klasičnu cvetnu baštu, vertikalni sistemi mogu da reše problem. Oni koriste zidove, ograde ili druge uspravne površine za sadnju cveća.
Tako možeš da gajiš petunije, neven, begonije ili lavandu na terasi, u dvorištu ili na balkonu. Potrebni su osnovni alat, malo volje i stabilna konstrukcija.
U nastavku dajem pet ideja koje sam lično isprobao i koje dobro funkcionišu na malom prostoru.
Paleta kao zidna bašta
Koristio sam staru drvenu paletu koju sam našao pored stovarišta. Prvo sam je prebrusio i premazao impregnacijom da drvo ne trune brzo.
Paletu sam postavio vertikalno i dodao tri horizontalne letve sa zadnje strane kako bih formirao džepove za zemlju.
Unutra sam stavio geotekstil i spajalicom ga fiksirao, da zemlja ne ispada. Zatim sam napunio džepove supstratom i zasadio petunije, begonije i lobelije.
Paletu sam prislonio uz zid na terasi i osigurao je tiplovima i šrafovima. Zemlju sam birao prema vrstama cveća.
Za većinu ukrasnog cveća koristio sam mešavinu univerzalnog supstrata i perlita radi bolje drenaže.
Zalivanje sam radio sa prskalicom jer je najpraktičnije kad su biljke raspoređene u redovima.
Ova bašta je praktična jer mogu lako da zamenim biljke ako neka ne uspe. Nema direktnog kontakta sa zemljom, pa ima manje štetočina.
Prednost palete je što je jeftina i lako dostupna. Nedostatak je što drvo vremenom popušta, pa je važno svake godine proveriti stanje konstrukcije.
Ako želiš veću stabilnost, možeš dodati bočne potporne nogare. Ja sam koristio i dodatni sloj folije ispod geotekstila da sprečim da voda curi direktno niz zid.
Viseće saksije na ogradama
Za ovu ideju sam koristio ogradu terase. Kupio sam metalne nosače za saksije koji se kače direktno na prečage ograde.
Viseće saksije sam birao od plastike zbog manje težine, jer ograda nije napravljena da nosi veliki teret.
U svaku saksiju sam stavio drenažni sloj od lomljenog stiropora, zatim sloj zemlje i na kraju cveće.
Sadim muškatle, mini petunije i verbene. Te vrste ne rastu visoko i dobro se razvijaju u ograničenom prostoru.
Zalivam ih ručno jer se lakše kontroliše količina vode. Voda mora da prolazi, pa svaka saksija ima rupu na dnu.
Bitno je redovno proveravati da li su nosači čvrsto fiksirani, posebno posle vetrovitih dana.
Vremenom sam primetio da plastika počne da bledi na suncu, ali to ne utiče na funkciju.
Ako želiš duži vek trajanja, biraj UV otporne saksije.
Kod mene je sve funkcionisalo stabilno jer sam pazio da ne opteretim ogradu. Ako imaš ogradu od betona, možeš bušiti i kačiti držače direktno.
Ova postavka ne zauzima podnu površinu i laka je za održavanje. Jedina mana je što ograničava broj biljaka, ali za osnovne vrste cveća je dovoljna.
Metalna mreža sa okačenim saksijama
Kupio sam metalnu armaturnu mrežu u gvožđari. Uzeo sam dimenziju 1×2 metra i postavio je uz zid na dvorištu.
Za fiksiranje sam koristio tiple i šrafove, jer mreža mora da bude čvrsto postavljena. Na mrežu sam kačio saksije sa žicom ili plastičnom vezicom.
Saksije su bile različitih veličina, u zavisnosti od vrste cveća.
Sadim viseće petunije, begonije i neven. Biljke moraju imati dovoljno svetlosti, pa sam mrežu postavio na mesto koje ima bar 6 sati sunca dnevno.
Zemlju sam birao u skladu s vrstom cveća, a saksije sa rupom na dnu radi drenaže. Voda curi, pa je važno da ispod nema stvari koje ne smeju da se pokvase.
Prednost mreže je što možeš lako menjati raspored saksija. Biljke dobijaju vazduh sa svih strana. Mana je što mreža zarđa ako nije zaštićena.
Ja sam moju prefarbao temeljnom bojom za metal, pa zatim akrilnim sprejom. Tako produžavam vek trajanja.
Ova konstrukcija može da se koristi više sezona uz minimalno održavanje. Ako treba veći kapacitet, možeš spojiti više mreža u nizu.
Vertikalni stalak od recikliranih drvenih kutija
Iskoristio sam stare drvene sanduke koje sam nabavio na pijaci. Svaki sanduk sam prebrusio i premazao lanenim uljem.
Potom sam ih poređao vertikalno, jedan iznad drugog, u naizmeničnom rasporedu radi stabilnosti.
Vezao sam ih metalnim spojnicama i dodatno osigurao drvenim stubićima sa strane.
U svaki sanduk sam stavio najlon sa rupama, pa zatim zemlju. Sadim cveće po visinama: u donje sanduke ide neven i kadifica, u srednje verbena i cinija, a gornje koristim za lavandu i mini ruže.
Svaka biljka ima dovoljno mesta, a voda se ne zadržava dugo ako dobro pripremiš drenažu.
Stalak sam postavio uz zid na mestu koje je zaštićeno od vetra. Konstrukcija može da se pomera, ali je teška kada se napuni.
Redovno kontrolišem stanje drvenih delova, jer vlaga može da napravi štetu. Ako primetim trulež, menjam samo taj deo.
Ovaj sistem je pogodan za one koji imaju ograničen prostor i hoće da koriste jeftin materijal. Lako se održava i može da se prilagodi svakom uglu.
Drveni ram sa mrežom za penjačice
Za ovu baštu sam napravio ram od četiri letve, dimenzije 1,5 x 1 m. Spojio sam ih u pravougaoni okvir i na sredinu postavio plastičnu mrežu za biljke koje se penju.
Ram sam oslonio pod uglom na zid i obezbedio ga dodatnim osloncima da se ne pomera.
U podnožju sam stavio dužu žardinjeru u kojoj sam posadio ipomeu, slak i grašak mirisni. Ove vrste se brzo razvijaju i lako se penju uz mrežu.
Zalivam ih sa crevom sa slabim pritiskom, jer ne volim da voda udara direktno u mlade biljke.
Letve sam prefarbao uljanim premazom da drvo traje duže. Mreža je plastična, ali je drži čvrsto. Kada biljke završe sezonu, lako se sve čisti i priprema za sledeću godinu.
Ova konstrukcija je najbolja za vrste koje se same kače. Nema potrebe za vezivanjem svake stabljike. Ako imaš ograničen prostor, ovaj sistem omogućava da koristiš visinu, a ne širinu.
Nema ukrasa, nema viška. Samo funkcija i ušteda prostora.
Zaključak
Vertikalne bašte sa cvećem štede prostor i pomažu da iskoristiš svaku uspravnu površinu. Najvažnije je da koristiš materijale koji traju i da konstrukcija bude stabilna.
Ove ideje ne traže veliki budžet i možeš ih napraviti sam. Važno je da prostor ima dovoljno svetla i da se redovno održava.
Ako pravilno postaviš sistem, dobićeš funkcionalnu cvetnu baštu na malom prostoru.